Iako se oče­ku­je da će se na sjed­ni­ci skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra Rud­ni­ka uglja (RUP) ko­ja će bi­ti odr­ža­na 22. ja­nu­a­ra ri­je­ši­ti mno­ge ne­ja­sno­će, jer će bi­ti od­lu­če­no po ko­joj će se ci­je­ni ugalj pro­da­va­ti Ter­mo­e­lek­tra­ni (TE), kao i da li će Elek­tro­pri­vre­da (EPCG) ući u vla­snič­ku struk­tu­ru Rud­ni­ka, ču­ju se i mi­šlje­nja da u po­me­nu­tim po­slo­vi­ma tre­ba bi­ti ve­o­ma opre­zan. Na­i­me, na dnev­nom re­du sjed­ni­ce skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra bi­će dvi­je tač­ke dnev­nog re­da – du­go­roč­ni ugo­vor o is­po­ru­ci uglja Ter­mo­e­lek­tra­ni i ula­zak Elek­tro­pri­vre­de u vla­snič­ku struk­tu­ru Rud­ni­ka.
Ka­da je u pi­ta­nju du­go­roč­ni ugo­vor o is­po­ru­ci uglja Ter­mo­e­lek­tra­ni, Elek­tro­pri­vre­da že­li da se na du­ži pe­ri­od osi­gu­ra ugo­vo­rom i da obez­bi­je­di si­gur­no snab­di­je­va­nje ugljom. Po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka zva­nič­no oprav­da­va ta­kav po­stu­pak, ali iz opo­zi­ci­o­nih re­do­va tvr­de da je u po­sled­nje vri­je­me ugalj na tr­ži­štu sve sku­plji i da upra­vo Ter­mo­e­lek­tra­na že­li da se na vri­je­me obez­bi­je­di ugljem, vo­de­ći ra­ču­na is­klju­či­vo o sop­stve­nim in­te­re­si­ma.
– Zva­nič­na po­li­ti­ka Vla­de je ener­get­ska sta­bil­nost po sva­ku ci­je­nu, pa i po ci­je­nu uni­šte­nja Rud­ni­ka uglja. Sa­da­šnja po­li­ti­ka pre­ma Rud­ni­ku uglja je po­li­ti­ka lo­mlje­nja kič­me ovoj kom­pa­ni­ji. Na­i­me, Elek­tro­pri­vre­da tra­ži ugo­vor o is­po­ru­ci uglja po po­volj­nim ci­je­na­ma jer bi mo­ra­la da sta­ne sa pro­iz­vod­njom ako Rud­nik pre­u­smje­ri pro­da­ju na dru­gu stra­nu. Vla­da to ne že­li i po sva­ku ci­je­nu vo­di po­li­ti­ku u dru­gom prav­cu, a to zna­či žr­tvo­va­nje Rud­ni­ka – oci­je­nio je Mi­lan Le­kić, pred­sjed­nik op­štin­skog od­bo­ra No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je u Plje­vlji­ma, uz za­klju­čak da je u či­ta­voj pri­či na gu­bit­ku plje­valj­ska op­šti­na.
Ka­da je u pi­ta­nju spa­ja­nje Rud­ni­ka uglja sa Elek­tro­pri­vre­dom i ula­zak EPCG u vla­snič­ku struk­tu­ru plje­valj­ske kom­pa­ni­je ta­ko što će ku­pi­ti ak­ci­je ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A i Aca Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji su za­jed­no vla­sni­ci pre­ko 50 od­sto ak­ci­ja, Le­kić sma­tra da ni to ni­je do­bro.
– Uta­pa­nje Rud­ni­ka u Elek­tro­pri­vre­du ni­je do­bro jer se on­da uop­šte ne bi ula­ga­lo u plje­valj­sku op­šti­nu, a naj­vje­ro­vat­ni­je bi do­šlo i do sma­nje­nja bro­ja rad­ni­ka, ko­jih sa­da, pre­ma po­da­ci­ma po­slo­vod­stva Rud­ni­ka, ima oko 900. Pri­tom bi se sa­mo for­si­ra­lo iz­vla­če­nje ka­pi­ta­la u ve­ćem obi­mu ne­go što se to ra­di sa­da – ka­zao je Le­kić.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta Rud­ni­ka uglja Mi­loš Obre­nić sma­tra da i u slu­ča­ju da bu­de do­ne­se­na od­lu­ka o spa­ja­nju Rud­ni­ka i Ter­mo­e­lek­tra­ne taj pro­ces ne­će ići br­zo.
On ne stra­hu­je ka­da je u pi­ta­nju sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih jer se ozbilj­na pro­iz­vod­nja u Rud­ni­ku ne mo­že or­ga­ni­zo­va­ti bez ra­da oko 800 rad­ni­ka. Ipak, i on sma­tra da bi u tom slu­ča­ju, u sa­da­šnjim uslo­vi­ma, na gu­bit­ku bio plje­valj­ski kraj jer se ide na sma­nji­va­nje ula­ga­nja u raz­voj.
– Sva­ka­ko, bi­će ona­ko ka­ko ka­žu Vla­da i ve­ćin­ski vla­sni­ci ka­pi­ta­la. Ako se Rud­nik uto­pi u Elek­tro­pri­vre­du, oni rad­ni­ci ko­ji osta­nu na po­slu naj­vje­ro­vat­ni­je će ima­ti ve­će pla­te, jer za­po­sle­ni u Elek­tro­pri­vre­di ima­ju naj­ma­nje 25 pro­ce­na­ta ve­će za­ra­de ne­go ru­da­ri. Ka­ko će pro­ći oni ko­ji ne ra­de u Rud­ni­ku osta­je da se vi­di, a ja mi­slim ve­o­ma te­ško jer bez ula­ga­nja u ovu sre­di­nu ne­ma na­pret­ka – ka­zao je Obre­nić i do­dao da je naj­bo­lja va­ri­jan­ta da Rud­nik osta­ne sa­mo­stal­na kom­pa­ni­ja.
On je is­ta­kao da bi tre­ba­lo raz­mi­sli­ti o ni­zu mje­ra za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja sta­nov­ni­štva Plje­va­lja, a sa­mim tim i po­lo­ža­ja za­po­sle­nih u Rud­ni­ku.
– Ako do­đe do uta­pa­nja Rud­ni­ka uglja u EPCG, Plje­vlja­ci tre­ba da bu­du oslo­bo­đe­ni pla­ća­nja stru­je, ma­kar za 50 od­sto od iz­no­sa ra­ču­na. To bi da­lo ve­li­ki po­sti­caj i za­po­sle­nim da ra­de i pro­iz­vo­de, ali i cje­lo­kup­nom sta­nov­ni­štvu jer bi vi­dje­li ne­ku ko­rist. Sa­da ima­ju sa­mo pro­ble­me sa za­ga­đe­nom ži­vot­nom sre­di­nom – na­gla­sio je Obre­nić.
Ka­da je u pi­ta­nju stav po­slo­vod­stva Rud­ni­ka uglja, već je sa­op­šte­no da u toj kom­pa­ni­ji ra­di oko 900 rad­ni­ka, da je ostva­re­ni pro­fit na kra­ju tre­ćeg kvar­ta­la iz­no­sio oko pet mi­li­o­na eura i da je ove go­di­ne do­sta ura­đe­no na za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, po­seb­no grad­njom ta­lo­žni­ka za ot­pad­ne vo­de, ko­jim se šti­ti ri­je­ka Će­ho­ti­na. Ne­zva­nič­no smo do­bi­li in­for­ma­ci­ju da će Rud­nik uglja u ovoj go­di­ni ostva­ri­ti pro­fit od se­dam mi­li­o­na eura. Ono što za­bri­nja­va za­po­sle­ne i sa­me Plje­vlja­ke je­ste na­ja­va iz­vr­šnog di­rek­to­ra Sla­vo­lju­ba Po­pa­di­ća da će se ići na to da se do 2025. go­di­ne ci­je­na uglja po to­ni za po­tre­be Ter­mo­e­lek­tra­ne sma­nji sa 25 na 16 eura.
B. Je­lo­vac


Oče­ku­ju po­ve­ća­nje za­ra­da

Pre­ma ri­je­či­ma Mi­lo­ša Obre­ni­ća, Rud­nik uglja je uspje­šna kom­pa­ni­ja, sprem­na da iz­dr­ži broj­ne ne­vo­lje.
– Rud­nik ima pro­ble­ma, ali je on u sta­nju da ih pre­bro­di. U 2018. go­di­ni oče­ku­jem da će do­ći do po­ve­ća­nja za­ra­da, a to je i obe­ća­nje iz­vr­šnog di­rek­to­ra Sla­vo­lju­ba Po­pa­di­ća. Vje­ru­jem da će di­rek­tor ta­kvo obe­ća­nje po­što­va­ti – ka­zao je Obre­nić.


Ra­ste ci­je­na

Dok je u Plje­vlji­ma jed­na od naj­ak­tu­el­nih pri­ča sma­nje­nje ci­je­na uglja za po­tre­be Ter­mo­e­lek­tra­ne, iz Mre­že ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja sje­ve­ra upo­zo­ra­va­ju da će, usled uvo­đe­nja ak­ci­ze, po­sku­pje­ti ugalj za ši­ro­ku po­tro­šnju.
– Po­zi­va­mo po­slo­vod­stvo da za­u­sta­vi bi­lo ka­kvo uve­ća­nje ci­je­ne uglja za gra­đa­ne. U sa­zna­nju smo da će to po­sku­plje­nje bi­ti od jed­nog eura, od­no­sno da će to­na uglja za gra­đa­ne ko­šta­ti 58,44 eura umje­sto do­sa­da­šnjih 57, 44 eura – na­vo­di se u sa­op­šte­nju te or­ga­ni­za­ci­je.